Medved
Mrki medved je najkrupnija evropska vrsta zveri i ujedno spada u najkrupnije predatore na zemlji. Dostiže visinu od 100 – 120 cm, dužinu 200 -250 cm i težinu 180 – 300 kg. Nekada je bio široko rasprostranjen na teritoriji Srbije, ali je zbog preteranog lova, poslednjih decenija populacija medveda kod nas, a i u Evropi, veoma proređena. U Evropi je rasprostranje u Rusiji, Rumuniji i Finskoj gde predstavlja nacionalnu životinju. Od 2002. godine je zabranjen lov ove vrste. Predpostavlja se da je broj jedinki medveda u Srbiji svega oko 60, od tog broja 40 živi u Nacionalnom parku Tara gde predstavlja gajenu vrstu divljači. Za njegovo prihranjivanje se koriste 4 uređena hranilišta. Manja populacija medveda koja naseljava Staru planinu uglavnom migrira iz Bugarske.
Mrki medved živi po velikim i gustim šumama brdsko – planinskog područja, izbegava naseljena mesta, dobro pliva, penje se i trči, aktivan je uglavnom u sumrak i noću. U potrazi za hranom prelazi i 30 – 40 km. Na jelovniku mrkog medveda nalaze se plodovi divljeg voća, žir, trava, med, korenje, žitarice, gljive, larve insekata, ribe, a kada jednom proba onda prelazi na meso – lovi žive životinje i leševe uginulih životinja. Živi usamljeno, u jesen odlazi da prespava zimu u pećinama ili ispod naslaga granja. To je više mirovanje nego pravi san.
Vreme parenja je od aprila do juna. Mečka se koti u periodu januar – februar. Brigu o mladima vodi majka i čuva ih do dve godine. Mužjaci često ubijaju mladunce kako bi podstakli ženku na novo parenje. Mogu da dostignu starost od 15 – 30 godina. Oglašava se dubokim brundanjem, a uzbužen dašće i cvili.
Verovatnoća da čovek sretne medveda u šumi je veoma mala. Uglavnom ih sreću ljudi kojima šuma nije strana i koji znaju kako se ponašati u takvim situacijama pa se ti susreti završavaju srećno. Stručnjaci savetuju da u slučaju susreta treba stati i ostati miran u mestu, ne činiti nikakve nagle i oštre pokrete i ne davati bilo kakve zvučne signale.