Štednja
Novac se na teritoriji Srbije koristi od 4.veka pre n.e. S obzirom da štednja novca postoji otkad i sam novac, a za štednju su potrebne određene posude, pronađen je i veliki broj posuda koju su imale funkciju kasica. Te najstarije posude obično su imale oblik ćupova i često su zakopavane u zemlju.
Tokom 19.veka, u selima se pojavio zanimljiv način čuvanja novca na telu. Ukrasi od novca postaju sastavni deo ženske nošnje, marama, minđuša...
Posle stvaranja srpske države, osnovana je i prva srpska banka koja je građanima nudila dečju štednju. Građani Srbije su masovno prihvatili dečju štednju jer je ona često obezbeđivala novac za školovanje i miraz za žensku decu. U periodu između 2 svetska rata, kralj Aleksandar Karađorđević je podsticao štednju ličnim primerima i promovisanjem međunarodnog dana štednje. Posebno je zanimljiva štednja među Jevrejima u ovom periodu. U Kraljevini Jugoslaviji je živeo veliki broj Jevreja, koji su posebnom štednjom prikupljali novac za otkup zemlje u Palestini. Svaka jevrejska porodica imala je posebnu kasicu za ovu namenu.