Kanjoni
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 22805
Klisura Ibra
Reka Ibar izvire u Crnoj Gori, ispod planine Hajla. Većim delom svog toka, Ibar se probija kroz uske klisure. Klisura reke Ibar od Kosovske Mitrovice pa do mesta Ušće je jedna od najlepših klisura Srbije. Ibar protiče kroz Rašku, kolevku srpske države, pa se u njegovoj okolini nalazi veliki broj srednjovekovnih manastira. Na samoj obali, smeštena je prelepa tvrđava Maglič, a preko puta nje restoran Jerinin grad, koji preporučujemo za pauzu.
Ukupna dužina Ibra iznosi 276 km. Na reci se organizuju splavarenja, a tokom leta sportsko-turistička manifestacija "Veliki spust" na kojoj učestvuje više hiljada ljudi. Na žalost, reka Ibar se ne može pohvaliti čistoćom pa će te tokom raftinga na sve strane videti đubre.
Povezan tekst:
Rafting na Ibru
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 13285
Lazarev kanjon
Kanjon Lazareve reke ili Lazarev kanjon je jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa istočne Srbije i jedan od najznačajnijih centara diverziteta biljaka na Balkanu. O kolikom se značaju radi, dovoljno govori podatak da je biljni svet Lazarevog kanjona raznovrsniji od flore nacionalnih parkova Kopaonik i Đerdap. Putovanje kroz Lazarev kanjon predstavlja putovanje kroz vreme jer je ova oblast jedno od poslednjih utočišta biljaka iz ledenog doba.
Usečen u debele krečnjačke stene ispod Malinika u dužini od 9 km, okomitih divljih litica, sa brojnim siparima, procepima i pećinama, predstavlja najduži i najdublji kanjon u Istočnoj Srbiji. U najužem delu je širok svega 3 - 4 m, dok dubina dostiže i do 500 m. Na pojedinim mestima reka prolazi između uklještenih kamenih blokova koji čine prirodne mostove.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 14442
Kanjon Jerme
Reka Jerma (Sukovska reka) je leva pritoka Nišave ukupne dužine 72 km. Klisura reke Jerme nastala je pre oko 65 miliona godina nakon regresije Panonskog mora. Današnji izgled formiran je kombinovanim dejstvom tektonskih aktivnosti, denudacije, vodene erozije i kraških aktivnosti u pliocensko-pleistocenskoj fazi. Tada je nastala i reka Jerma.
Jerma izvire istočno od Vlasinskog jezera, gde njen izvorišni krak čini Vučja reka. Posle 17 km ona prelazi u Bugarsku, preko Bugarske teritorije teče 27 km, a zatim se vraća u Srbiju kod sela Petačinci (opština Dimitrovgrad) i teče još 28 km do ušća u Nišavu.
Probijajući se kroz Vlašku planinu ( 1442 m) i Greben planinu ( 1337 m), reka Jerma je formirala 2 impresivna klanca: Vlaško i Odorovsko ždrelo, sa stranam visokim 300 - 400 m i širinom 10 - 30 m. Voda se kroz klisuru stropoštava sa ogromnih blokova, peni i kovitla uz jaku huku. U širem delu klisure, u letnjim mesecima, dubina šerme iznosi svega nekoliko desetina centimetara, dok u klisuri dubina na pojedinim mestima dostiže i 2 m. Vodostaj je najviši u vreme topljenja snega i jakih kiša.
Sve do tridesetih godina prošlog veka, klanci su bili potpuno neprohodni. Tada je za potrebe rudnika kamenog uglja, kroz klisuru probijena trasa železnice uskog koloseka. Rudnik je posle 30 godina zatvoren, a umesto pruge je izgrađen asfaltni put. Izgradnjom puta, naglo je porastao broj posetilaca ljubitelja divlje lepote klisure Jerme i manastira Poganovo.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 16399
Ovčarsko-kablarska klisura
Pogled na meandre Zapadne Morave u Ovčarsko-kablarskoj klisuri spada u nešto najlepše što se u Srbiji može doživeti. Ovčarsko-kablarska klisura, usečena između planina Ovčara i Kablara, dugačka je oko 20 km i udaljena 18 km od Čačkai. Klisura se odlikuje strmim stranama i uklještenim meandrima Zapadne Morave. Najveća dubina klisure iznosi 710 m. Reka Morava je pregrađena branama pa su formirana dva veštačka jezera na kojima postoji mogućnosti za ribolov, plivanje i vožnju čamcem.
Pored prirodnih lepota, turistički potencijal predstavja i veliki broj pravoslavnih manastira okruženih šumama, vodom i stenama, zbog čega je Ovčarsko-Kablarska klisura poznata i kao „Srpska Sveta Gora“.
U središtu klisure, na obali Zapadne Morave smeštena je Ovčar Banja gde je moguće naći smeštaj. Pored magistralnog puta Čačak – Požega, koji prolazi kroz klisuru, takođe postoji veći broj prenoćišta.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 18919
Kanjon Drine
Pre izgradnje hidroelektrane "Bajina Bašta", kanjon Drine bio je poznat po splavarima koji su niz bučne slapove spuštali balvane, kažu čak do Beograda. Danas Drina nije više tako divlja. Izgradnjom hidroelektrana stvorena su jezera što je omogućilo plovidbu većih brodova od Perućca do Višegrada.
Kanjon Drine je jedan od najdubljuh kanjona u svetu (na pojedinim mestima i do 1000 m) i već posle pola sata plovidbe zelena boja vode i šumom obrasle litice stvaraju osećaj kao da ste u nekim egzotičnim krajevima Tajlanda. Tome naročito doprinose na „divlje“ izgrađene sojenice i splavovi na srpskoj obali jezera. Brodiće je moguće iznajmiti na plaži jezera Perućac. Cena vožnje zavisi od broja putnika i dužine vožnje (po želji putnika može trajati i nekoliko sati).
Jedan od najlepših delova kanjona je ušće reke Brusnice u Drinu, dok su trenuci kupanja u kanjonu nezaboravni.
