Nauka
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 334
Svemirska letelica Cassini napravila je do sada najjasnije fotografije Saturnovog satelita Dione.
Sredinom avgusta 2015.godine, svemirska leteilca Cassini proletela je 474 kilometra od Dione, četvrtog Saturnovog satelita. I dok stručnjaci NASA obrađuju prikupljene informacije, nama su dozvolili da uživamo u fotografijama.
Sredinom novembra, Cassini bi trebalo da priđe na samo 49 km Enkaledu. Enkaled je Saturnov satelit prečnika 500 km. Pretpostavlja se da od svih nebeskih tela u Sunčevom sistemu, na Enkaledu postoje najveće šanse da se pronađu vanzemaljski oblici života. Razna merenja su pokazala da se Enkaled sastoji iz leda, vode i možda malo metala i kamena.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 193
Brod koji može da uradi salto
Ako bi vam neko rekao da postoji brod koji može da zaroni i da se uspravi, verovatno bi ste pomislili da je lud. Međutim, on bi bio u pravu.
Ovaj naučno - istraživački brod je izrađen 1962. godine i već decenijama izaziva čuđenje: Kako 100 metara dugačak brod može stajati pod uglom od 90 stepeni? Pomoću ovog u svetu jedinstvenog broda, prate se podaci o temperaturi vode, morskim strujama, seizmičke aktivnosti i drugo. Prvobitna namena bila je istraživanje akustike okeana za šta se i danas koristi.
Kada 91 metar dugačak rep zaroni, iznad vode ostaje samo vrh dugačak 17 m i širok 8m. Istovremeno sa brodom, položaj menjaju i ljudi na njemu. Posada ovaj salto podnosi lako jer se sve odvija sporo. Da bi se uspravio, brodu je potrebno oko pola sata.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 198
Zašto nas razdražuje sopstveni glas
Zašto nas zvuk sopstvenog glasa, snimljenog na traci, nervira? Zašto nam glas deluje pisakavo, nisko i potpuno tuđe? Kako nas zapravo čuju drugi ljudi? Odgovore na ova zagonetna pitanja data su u članku.
Sigurno ste se, ne jednom, suočili sa činjenicom da vam sopstveni glas deluje čudno, piskavo, prodorno, grubo i ne tako melodično kao što mislimo da ga čujemo u svojoj glavi. Dobra vest je da niste jedini. Sve nas nervira kako nam sopstveni glas zvuči na snimku i tu se ništa ne može učiniti. Drugo pitanje je zašto se sve ovo dešava i kako nas zapravo čuje ostatak sveta. Ovaj tekst jednostavnim jezikom objašnjava šta se dešava sa zvukom našeg glasa kada ga čujemo iz eksternih izvora, a ne u sebi.
Kako opažamo zvuke?
Počnimo sa kratkom ekskurzijom u anatomiju. Naše uho se sastoji od tri glavna dela: spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. Spoljašnje uho se nalazi na spoljnoj strani glave i možemo da ga vidimo. Ono otvara ušni kanal, a bubna opna odvaja kanal od srednjeg uha. Srednje uho se sastoji od tri kosti, koje su glavni provodnici zvuka. One pojačavaju i prenose zvuk do unutrašnjeg uha. Unutrašnje uho je poslednja stanica na putu do mozga. U njemu se nalazi ušna školjka u kojoj se zvuk konvertuje u neurološke signale i kroz slušni nerv odlazi u mozak.
Šta čujemo kad pričamo
Prva stvar koju treba razumeti je da je zvuk niz vibracija. Ova vibracija prolazi kroz kosti srednjeg uha i dolazi do ušne školjke, posle koje dolazi do mozga u vidu neurološkog signala.
Postoje dva načina na koje kretanje može da dođe do naših ušiju:
- Kroz vazduh – tako opažamo spoljne zvukove: muziku, strane reči i zvuk sopstvenig glasa na snimku.
- Kroz kosti – tako opažamo unutrašnje zvukove, na primer vibraciju svojih glasnih žica.
Ispostavlja se da sopstveni glas čujemo kao mešavinu zvukova koji se prenose kroz vazduh i kroz kosti. Ovu kakofoniju u stanju smo da čujemo samo mi i niko drugi.
Šta se dešava kad čujemo zapis svog glasa
U tom slučaju do nas dolaze zvuci koji ne prolaze kroz kosti i mi dobijamo zvuk koji prolazi samo kroz vazduh. To je deo zvuka koji se gubi i na izlazu dobijamo nepoznat zvuk.
Zašto nam smeta sopstveni glas
Ovde se naš mozak grubo našalio s nama. Činjenica je da u našoj glavi unutrašnji glas može da zvuči onako kako mi želimo. Čak može da nam se čini da nam je glas sličan glasu A.M. ili V.B. Ironija je u tome što smo mi jedina osoba koja može da čuje svoj glas na takav način.
U stvarnosti naš pravi glas može biti niži i piskaviji – uopšte, potpuno drugačiji od onoga kako ga mi čujemo u sebi. I ta razlika nam smeta.
Neprijatna istina je da je glas koji čujemo na snimku onakav kakvim ga čuje sav ostali svet.
I ako je ovo uteha, svi smo u istom čamcu. Nikome od nas se ne dopada zvuk sopstvenog glasa na snimku i od toga ne možemo pobeći.
- Detalji
- Autor Administrator
- Pogodaka: 204
Ćišćenje železničke pruge vrelim vazduhom
Da bi lokomotiva mogla da povuče celu kompozicuju, neophodan je dobar kontakt sa železničkom prugom. Naučnici su razvili novi metod kojim se vrelim vazduhom koji se proizvodi u lokomotivi, pruga čisti od snega, leda i kamenčića.
Vazduh se supersoničnom brzinom izbacuje direktno ispred točkova. Probna ispitivanja su završena i uskoro se očekuje praktična upotreba.
