Nacionalni parkovi Mađarske
Nacionalni Park Dunav – Drava – Gemenc
Gemenc kao deo Nacionalnog parka Dunav – Drava se prostire na plavom terenu Dunava, na južnoj granici Del-Alfeda i Južnog Podunavlja. U Perbelju radi škola u prirodi i Ekoturistički centar, otvoren 2006. godine. U cilju očuvanja genetskog fonda svetski poznate populacije jelena, lovni tereni u Gemencu se nalaze pod posebnim tretmanom. U šumi je određeno osam terena gde se dozvoljava prilaz izletnicima koji su željni odmora i rekreacije u šumskom ambijentu.
U Gemecu postoji Državna šumska železnica koja saobraća svakodnevno po ustaljenom redu vožnje. Malim vozom se može obići šuma Gemenca, a osim toga postoji mogućnost za vožnju kočijama, biciklom, šetnju sa vodičem ili bez njega, razgledanje u grupi ili vožnja brodom. Proteklih godina otvoreno je za promet i pristanište za putničke brodove, postavljene su osmatračnice, edukatine staze, šumska igrališta za decu. Za profesionalne i amaterske fotografe u nacionalnom parku obezbeđuju se stručni vodiči i posebne osmatračnice, kao i motorni čamci i džipovi.
Nacionalni Park Kriš – Moriš
U nacionalnom parku ograničenom rekom Kriš, Moriš i Tisa, na 13 lokaliteta, pored droplje žive mnoge retke životinjske vrste, nekoliko specifičnih vrsta leptira i slepo kuče. Takođe se u nacionalnom parku mogu naći razne vrste retkih biljaka, kao što su gorocvet i kadulja. Osobenosti prirodnog blaga ovog nacionalnog parka doprinose i biljka žuti lužnjak. Stotine hiljada cvetova ove biljke podsećaju na period otopljavanja sa kraja ledenog doba. Na obalama reka grane drveća dotiču vodu, pozivaju na igru skrivalica, romantičnu šetnju, vožnju biciklom ili na piknik pored vode.
Nacionalni park Kiškunšag
U podunavskoj niziji, u peščarama Homokhatšaga i u dolini Tise nalaze se mnoge znamenitosti. Nacionalni park Kiškunšag sačinjava devet zasebnih područja koje se prostiru na 53.000 hektara i obuhvataju najveća prirodna blaga predela između Dunava i Tise. Većina ekosistema ovog parka živi na slatinastom tlu i peščarama. Akvatični ekosistemi nastanjeni su u slatinastim jezerima, močvarama i ritovima kao i u rukavcu Tise. Tradicija salašarskog života, ekstenzivno stočarstvo i svojevrsna poljoprivredna kultura daju poseban doprinos jedinstvenoj slici pejzaža na Kiškunšagu.