Sirija
Direktor Luvra – Andre Paro, rekao je jednom prilikom: “Svaki civilizovan čovek ima dve domovine. Prva je tamo gde se rodio, a druga je Sirija.” Teško je ne složiti se sa njim: u Siriji se turisti osećaju ne kao u gostima, već kao kod kuće. I pored svih različitosti i neobičnosti, ona je “svoja”.
Na ovoj zemlji su se rađale i rušile imperije i velike svetske kulture, ostavivši potomcima u nasleđe tvrđave, puteve, akvadukte i cele gradove.
Većina istorijskih objekata ima gigantske razmere. I sama Sirija, bez obzira što na karti ne izgleda velika, impresionira svojim prostranstvom i rastojanjima. Međutim, to ne znači da treba žuriti i da kao japanski turisti treba da trčite od mesta do mesta. Naprotiv, mnogo je bolje prilagoditi se sirijskom tempu: tumarati po uskim ulicama biblijskih gradova, pušiti nargile, sedeti pored antičkih spomenika i razgovarati sa Sirijcima koji na ulici piju slatki čaj.
Siriju s punim pravom možemo nazvati Svetom zemljom. Upravo u Siriji je kršten Savl – budući apostol Pavle. Prvi hriščani su se od progona skrivali u Damasku. I upravo ovde, i samo ovde, se do današnjih dana, sačuvao jezik kojim je govorio Isus Hrist.
