Niš

 

  • Banja topilo


    Banja Topilo



    Ova lekovita banja se nalazi na 25 km od Niša u živopisnoj dolini Toponičke reke. Topla, mineralna voda (34 0C) izvire iz oko 18 izvora, snagom 10 m/sek. Voda se u terapeutske svrhe koristi za kupanje i pomaže kod lečenja reumatskih bolesti i bolesti nervnog sistema i za piće kod hroničnih oboljenja želuca, zapaljenja žučne kese, bubrega i mokraćnih kanala.



     

  • Čegar

     

    Čegar

     

     

    Stevan SindjelicJedna od najvažnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku vođena je na Čegru kod Niša. Osim što je Niš za ustanike imao veoma važan strateški položaj, zauzimanje Niša kao većeg turskog privrednog centra je bilo od velikog značaja jer bi se njegovim pljačkanjem obezbedilo dalje finansiranje ratnih operacija. 1809. godine, oko 18.000 srpskih boraca dolazi do Niša. U tom trenutku u gradu je bilo samo 10.000 turskih vojnika. Prema predanju, Huršid paša šalje Sinđeliću lubenicu napunjenu zlatnicima da bi prešao na Tursku stranu. Sinđelić vraća lubenicu, ali mu šalje i tikvu napunjenu olovom uz napomenu da će takvih biti još, sve dok Turci ne napuste grad.

    Srpska vojska nekoliko dana okleva sa napadom i u međuvremenu Turcima stiže pomoć. Od početnih 10.000 vojnika, sada je pod komandom Huršid paše 40.000 ljudi. Pored toga, turska konjica koja je veštim manevrima odvukla vojvodu Dobrnjca sa delom vojske se krišom vraća u grad. Promena brojnog stanja omogućava Turcima da prvi krenu u napad. Srbi odbijaju nekoliko talasa, a nezadovoljan učinkom, Huršid paša odseca glave komandantima artiljerije. Zatim kroz podzemne hodnike uvodi u borbu još 20.000 odmornih vojnika. Sinđeliću niko ne dolazi u pomoć i shvativši da je izdan i da je bitka izgubljena, oslobađa vojnike zakletve i naređuje spasavanje ranjenika. Započinju borbe prsa u prsa. Vojvoda Sinđelić silazi u barutanu i hicem iz kubure diže u vazduh ceo šanac.

    Smatra se da je na Čegru poginulo ukupno oko 10.000 Turaka, od toga 6000 od eksplozije. Srba je poginulo onoliko koliko je bilo Resavaca - oko 3000 . Na njima Huršid paša iskaljuje svoju mržnju prema Srbima. Poginulim Resavcima odseca glave, hapsi ćurčije u gradu i naređuje da njihove lobanje napune pamukom kako bi ih poslao sultanu. Zatim uvodi porez da bi od preostalih lobanja podigao Ćele-kulu, nezamislivu opomenu srpskom narodu. Kada je Ćele-kula završena, ukupno je bilo uzidano 952 lobanje. To međutim nije bila konačna cena nesloge i izdaje. Pošto je u poslednjem redu ostalo mesta još za 30 lobanja, Huršid paša naređuje da se zarobljenim Srbima odseku glave kako bi se red dopunio.

     

    Cegar

     

    Cegar

     

    Cegar

     

    Cegar


    Bitka na Čegru je bila prekretnica u Prvom srskom ustanku i smatra se da bi tok ustanka bio potpuno drugačiji da je Niš osvojen. U senci herojskog čina Stevana Sinđeliđa ostala je nesloga i izdaja.

    Na mestu bitke, desetak kilometara od Niša, podignut je spomenik 1937. godine.

     

  • Ćele Kula


    Ćele-kula



    Ćele-kula, nasleđe iz prvog srpskog ustanka, izgrađena je od lobanja srpskih ratnika poginulih u boju na Čegru 1809. godine. Nalazi se 4 km od centra Niša, na putu prema Niškoj Banji.

    Posle velikih početnih uspeha u prvom srpskom ustanku, srpska vojska dolazi do Niša, koji je imao ogroman strateški značaj za obe strane. Iz ratova sa Austrijom koje su vodili čitav vek pre početka buđenja nacionalne svesti kod Srba, Turci su shvatili da je vlasništvo nad Beogradom kao najisturenijom tačkom u Srbiji promenljivo i da je Srbija i pored teško prohodnih terena ipak savladiva. Zato, kao retko kada, čine jedan pametan dalekovidan potez, odlučujući se da u Nišu formiraju važan strateški centar tako da je uoči prvog srpskog ustanka Niš grad sa dugom upavnom tradicijom i privredom u usponu.Niš je imao veliki značaj i za srpsku stranu jer bi se njegovom pljačkom obezbedilo dalje finansiranje ustanka. Pored toga njegovim osvajanjem bi se ostvarilo lakše povezivanje sa ustanicima iz Bugarske i Grčke, a razvlačenje linije fronta bi još više oslabilo turske odbrambene položaje.


    Cele Kula


    Zbog svega toga, Carigrad je uvek vodio računa da gradom upravlja iskusan paša i da nikada ne ostane bez podrške. A to se desilo 1809. godine jer su trupe iz zaleđa poslate da presretnu rusku vojsku na Dunavu. Znajući za to, oko 18.000 srpskih ustanika dolazi nadomak Niša u proleće iste godine. U gradu je bilo 10.000 turskih vojnika pa je među Turcima zavladala panika jer i pored jake artiljerije odbrana grada nije mogla biti garantovana. Po nekim analitičarima, ustanici su napravili veliku grešku jer nisu odmah napali. Odugovlačeći sa napadom čekajući povoljniji trenutak, dali su Turcima vremena da u poslednjem trenutku dobiju pojačanje od 20-25 hiljada ljudi i da čak napadnu prvi. Bitka se dogodila na Čegru, nedaleko od Niša. Srsku vojsku vodio je vojvoda Stevan Sinđelić. Zbog nesloge koja je vladala među vojvodama nije dobio potrebno pojačanje, pa je i pored hrabrog otpora poraz bio neizbežan. Kada su Turci počeli da ulaze u šanac, vojvoda Sinđelić ulazi u barutanu i opaljuje hitac iz kubure. U vazduh je odleteo ceo šanac zajedno sa srpskim i ogromnim brojem turskih vojnika. Iako podaci nisu pouzdani smatra se da su u šancu poginuli svi preostali Srbi i oko 6000 Turaka.


     

    Ukupno je na Čegru poginulo oko 10.000 Turaka – isto onoliko koliko ih je bilo u gradu pre dolaska pojačanja. Da bi opravdao tolike gubitke, niški Huršid paša naređuje da se sakupe glave poginulih Srba, oderu, napune pamukom i pošalju u Carigrad, a da bi zaplašio Srbe, od lobanja podiže kulu visoku 4,5 i široku 4 metra. Za uspeh u odbrani Niša, Huršid paša je nagrađen i sa njim će kasnije i Miloš imati puno problema. Ostao je upamćen kao jedan od najsposobnijih i najsurovijh osmanskih vojskovođa na ovim prostorima.

     

    Cele Kula

     

    Turci su dugo štitili kulu zabranjujući Srbima da odnesu lobanje i sahrane ih. U drugoj polovini XIX veka, jedan od modernizatora turske države Mithat paša donosi odluku o rušenju kule što nije izvršeno zbog intervencije niških turaka. Od ukupno 952 lobanje, danas je ostalo samo 58. Na vrhu kule nalazi se posebno izdvojena lobanja za koju se ne zna kome pripada, ali se pretpostavlja da je Stevana Sinđelića. Nakon oslobođenja, Ćele-kula je bila u skoro kritičnom stanju, ali je prilozima iz cele Srbije 1892. godine iznad kule podignuta kapela. Evropa je za Ćele Kulu saznala iz spisa poznatog francuskog pesnika Alfonsa de Martina koji je napisao:

    ,,За четири дана хода, час преко приступачних планина, час преко необично плодних, али опустелих долина и поља, стигох у равницу око Ниша, последње турске вароши готово на самој граници са Србијом; ишао сам, на коњу, пола сата испред каравана; сунце је пекло; на око миљу од града, угледах широку белу кулу како се уздиже усред равнице блистајући као да је од парског мермера; ка њој ме је водила стаза; приближих јој се и, пошто сам турском дечаку који ме је пратио дао да ми причува коња, седох у сенку куле да мало одспавам; тек што сам сео, када, подигавши поглед ка споменику у чијем сам хладу био, запазих да су његови зидови, за које ми се учинило да су од мермера или белог камена, саграђени од људских лобања, распоређених у једнаким слојевима. Те лобање и та људска лица, оголели и побелели од кише и сунца, облепљени с мало песка и креча, градили су славолук који ме је заклањао; могло их је бити од петнаест до двадесет хиљада; на некима су се још држале власи, које су лепршале на ветру као лишај и маховина; дувао је лак и свеж планински поветарац и, увлачећи се у безбројне шупљине глава, лица и лобања, изазивао тужно и болно цвиљење. Није било никога да ми објасни какав је то варварски споменик; дечак који је држало за узде два коња играо се комадићима лобања у распадању у подножју куле; био сам толико скрхан од умора, врућине и сна, да заспах главе прислоњене уз те зидине од посечених глава; када сам се пробудио, око мене је био караван и мноштво турских коњаника, који су дошли из Ниша да нас прате при уласку у варош; рекоше ми да су то главе петнаест хиљада Срба, које је паша погубио у последњој српској буни. Та равница била је поље смрти тих племенитих устаника, а споменик њихова гробница; поздравих погледом и срцем земне остатке тих јунака чије су одрубљене главе постале међа независности њихове отаџбине.

    Србија, у коју смо улазили, сада је слободна, а из куле Срба изгинулих за своју земљу планински ветар је измамљивао песму слободе и славе! И Ниш ће ускоро бити у њиховим рукама: нека чувају овај споменик! Он ће учити њихову децу колико вреди независност једног народа, показујући им коју су цену њихови очеви за њу платили.

     

  • Cerjanska pećina


    Cerjanska pećina



    Cerjanska pećina je jedna od najlepših pećina na ovom području a udaljena je od Niša 14 km. Pećina je hidrološki aktivna i bogata je nakitom koji se prostire celom njenom dužinom. Ona otkriva predivan podzemni svet satkan od hodnika i dvorana prosečne visine od 15 do 40 m koji kriju na stotine morfoloških i hidroloških oblika, najrazličitijih formi, veličina i boja, pećinskog nakita – stalaktita, stalagmita, heliktita, talasastih draperija, pećinskih korala i kristalnih cvetova koji se samo ovde mogu videti u Srbiji.


    Geolozi procenjuju da je Cerjanska pećina nastala pre nešto više od 2 miliona godina.



     

  • Dodađaji u Nišu Festivali


    Dodađaji u Nišu



    Niš kao grad bogate istorije i tradicije nudi svojim savremenicima, stranim i domaćim gostima puno sadržaja zabavnog karaktera.

    Međunarodne horske svečanosti


    Međunarodne horske svečanosti koje se održavaju svake druge godine u julu, su tradicionalno takmičenje u horskom pevanju. Počele su u Nišu pre 44 godine i svake godine okuplja sve veći broj domaćih i stranih horova. Od 2008. godine uz ovu manifestaciju održava se i Festival pravoslavne muzike pod pokroviteljstvom patrijarha moskovskog i cele Rusije, Aleksija Drugog i srpskog patrijarha Pavla.

    Nišvil


    Međunarodni džez festival zahvaljujući organizatorima Nišvil džez festivala, publika sa ovog dela Balkana imala je priliku da proteklih godina čuje velikane džez muzike, ali i one koji neguju fuziju džez muzike sa drugim muzičkim pravcima, kao što su: Donald Byrd, Larry Coryell, Lenny White, Victor Bailey, Incognito, Teodosi Spasov, Milco Leviev, The Brand New Heavies, Billy Cobham, Candy Dulfer... i mnoge umetnike čije vreme tek dolazi.


    Filmski susreti

    Festival srpskog glumačkog ostvarenja koji se održava u drugoj polovini avgusta– od 1966. godine. Tokom leta Niš simbolično predaje ključeve grada glumcima i postaje «grad glumaca». Kao najposećeniji festival ovog tipa u Srbiji koji se održava u bioskopu pod otvorenim nebom u amfiteatru niške Tvrđave, tokom svoje istorije oduvek je privlačio pažnju, tako da se i danas priča o poseti “čuvenog” glumačkog para Ričarda Bartona i Elizabet Tejlor.


    Međunarodna likovna kolonija

    Međunarodna likovna kolonija u Sićevu (početak Septembra). Ovo je najstarija nekada jugoslovenska, a danas srpska umetnička kolonija na Balkanu. Poznata slikarka Nadežda Petrović prepoznala je lepotu sićevačkog kanjona i u selu Sićevo daleke 1905. godine osnovala ovu koloniju.


    NIMUS


    Nimus je festival klasične muzike koji se tradicionalno održava u Nišu već 35 godina i obuhvata nastupe domaćih i stranih simfonijskih i kamernih orkestara, kao i nastupe instrumentalnih solista i operskih pevaća.


     

  • Jezero Krajkovac

     

    Krajkovac

     

     

    Krajkovačko jezero je popularno izletište u okolini Niša. Nastalo je izgradnjom brane osamdesetih godina prošlog veka na planinskom potoku u podnožju Malog Jastrepca. Na jezeru nema industrijskih zagađivača niti turističke infrastrukture. Nalazi se u selu Krajkovac, oko 30 km od Niša.

     

     

     

  • Koncentracioni logor na Crvenom krstu


    Koncentracioni logor na Crvenom krstu



    Koncentracioni logor na Crvenom krstu predstavlja jedan od malobrojnih sačuvanih fašističkih logora u Evropi, koji na autentičan način i danas svedoči o stradanju srpskog i romskog stanovništva, komunista, brojnih simpatizera pokreta otpora, koji su bili zatvoreni u njemu tokom nemačke okupacije.



    Jedna od činjenica koje ovaj logor izdvaja od ostalih, je ta da je iz ovog logora 12. februara 1942. godine izvedeno masovno bekstvo logoraša. Tog dana se 108 od ukupno 150 logoraša probilo kroz bodljikave žice i pobeglo iz logora. Nakon ovog i još jednog uspešnog bekstva decembra iste godine, ovaj logor postaje pravi logor smrti.

     

  • Medijana


    Medijana



    Antičko naselje Medijana je po površini najveće antičko naselje u okolini drevnog grada Naisusa (današnjeg Niša) i udaljeno oko 5 km od njega. U istorijskim spisima se pominje samo 2 puta. Prvi put 364. godine kada su u njemu na kratko boravili carevi i braća – Valentinijan i Valens. Drugi put se pominje kod Prokopija, koji navodi da je u Medijani podignuto vojno utvrđenje.

    Nema materijalnih dokaza da je naselje postojalo pre kraja III veka. Prve vile sagrađene su krajem III veka, a izgradnja je nastavljena sa većim intenzitetom u IV veku, čemu je verovatno doprineo i car Konstantin, rođen u Naisusu.


    Medijana


    Pošto nije bilo utvrđeno, naselje je više puta stradalo, naročito 441. godine od Huna i 471. godine kada Goti osvajaju Naisus. Iako je Vizantija delimično obnovila naselje i izgradila utvrđenje, Medijana strada od Slovena 578 – 579 god, nakon čega je život u naselju zamro za nekoliko vekova.



    Srednjovekovni putopisci koji su prolazili carskim drumom za Carigrad i koji su ostavili dragocena obaveštenja o starinama u Naisu, ne spominju Medijanu. To je područje očigledno bilo pod šumom, a nadzemni delovi građevina već povađeni – moguće kao građevinski materijal. Prvi istraživač Medijane i veliki istraživač starina u Srbiji, Feliks Kanic, 1864. godine beleži da su komadi antičkih cigala po naređenju Mitad-paše odneti za gradnju niške kasarne. To međutim nije kraj procesa uništenja Medijane. Od tada pa do tridesetih godina XX veka, materijal je raznošen za gradnju seoskih kuća u obližnjem Brzom Brodu. Sedamdesetih godina prošlog veka, na obroncima Delijskog visa, srušen je izvanredno sačuvan rezervoar za vodosnabdebanje jer se nalazio na zemljištu koje je bilo predviđeno za gradnju fabrike katodnih cevi u sastavu Elektronske industrije. Sličnu sudbinu doživelo je i utvrđenje na Vlaškom brdu.


    Medijana


    Istraživanjem je pronađen veći broj mozaika koji se ne mogu videti jer su prekriveni peskom da ne bi propadali. Iako je snimanjem terena utvrđeno da se Medijana prostire na 40 hektara, jedino što posetioci mogu videti je ono što se nalazi na fotografijama tako da u stanju u kom je danas, Medijana nije vredna posete.

    Nalazi se sa leve strane puta Niš - Niška Banja.


     

  • Memorijalni park Bubanj


    Memorijalni park Bubanj



    Memorijalni park Bubanj nalazi se jugozapadno od centra Niša na pošumljenom uzvišenju zvanom Bubanj. Ovo mesto je bilo jedno od najvećih stratišta tokom Drugog svetskog rata na području Jugoslavije. Procenjuje se da je ovde streljano između 10000 i 15000 ljudi. Broj streljanih se ne može tačno utvrditi, jer su tela prvo zatrpavana buldožerima, a avgusta 1944. godine su, nastojeći da pred kraj rata prikriju svoje zločine, Nemci su iskopavali i palili kosti (spaljivanje je trajalo 20 dana).



    Spomenik u vidu 3 monumentalne pesnice različitih visina, koje simbolizuju i dete i ženu i muškarca koji su streljani na ovom mestu otkriven je na dan oslobođenja Niša 14. oktobra 1963. godine. Spomenik je rad hrvatskog vajara Ivana Sabolića.

     

  • Niš


    Niš



    Niš se nalazi na reci Nišavi, na mestu rimskog Naisusa, a kasnije vizantijskog Nysosa. Smatra se da su današnja imena grada i reke samo prilagođavanja starih imena slovenskom jeziku. U Naisusu je rođen jedan od najznačajnijih rimskih careva, car Konstantin. Iz tog vremena potiče arheološki lokalitet Medijana, koji je predstavljao elitno naselje Naisusa.


    Nis


    Niš prvi put postaje srpski za vreme Stefana Nemanje, ali na kratko. Turci ga osvajaju 1385. godine i u njemu ostaju sve do 1878. godine. Za sobom su na desnoj obali Nišave ostavili Nišku tvrđavu, jednu od najočuvanijih tvrđava na Balkanu, ali i u svetu jedinstven spomenik Ćele-kulu. Nekoliko kilometara od grada nalazi se Čegar, mesto gde je 1809. godine vođena bitka koja je odlučivala o ishodu Prvog srpskog ustanka, a danas najviše poznato po herojskom činu vojvode Stevana Sinđelića.

    Popularna izletišta u okolini grada su Jelašnička klisura, Bojanine vode i Sićevačka klisura, a najpoznatiji događaji filmski susreti i džez festival. Za više informacija o dodađajima u Nišu, posetite stranicu festivali u Nišu.

    Kontakt
    Niš Smeštaj

    Turistička organizacija Niša 018-523-118


     

  • Niška Banja


    Niška Banja


    Niška Banja je mesto sa oko 5000 stanovnika smešteno u podnožju Suve planine. Od Niša je udaljena 10 kilometara i sa gradom je povezana redovnom autobuskom linijom koja saobraća u intervalu od 10 minuta i prolazi pored železnčke stanice.

    Osim zdravstvenog turizma, postoje i uslovi za kongresni turizam i sportske aktivnosti: fudbalski i teniski tereni, kuglana, sportska dvorana, trim staza koja se proteže šumom do sela Koritnik, zatvoren bazen sa termalnom banjskom vodom i velnes centar. Nišavska kotlina okružena je planinskim vencima i pokriveni su svi pravci dominantnih vetrova tako da je idealna za paraglajding. Nekoliko kilometara od Niške Banje nalazi se Jelašnička klisura, pogodna za slobodno penjanje.



    Niška Banja leči povišen krvni pritisak, anginu pektoris, bolesti srca, slabu cirkulaciju, bolove u kičmenom stubu i kostima, zglobovima i mišićima, reumatoidni artritis, giht, osteroporozu, dečiju cerebralnu paralizu, razne oblike paraliza, pomaže posle trauma, ortopedskih operacija i operacija na srcu…


    Smeštaj je moguće naći u hotelima ili privatnim kućama.

    Turistička organizacija Niša   018-523-118


     

  • Niška tvrđava


    Niška tvrđava



    Iako potiče iz XVII veka, arheloška istraživanja su pokazala da na mestu današnje tvrđave u Nišu, postoji kontinuitet vojnih utvrđenja još od doba Rimljana. Postojanje utvrđenja u srednjem veku potvrđuju otkriveni spisi i vojne karte.


    Tvrdjava Nis Fortress


    Tvrdjava Nis Fortress


    Turci zauzimaju Niš 1395. godine, ali tek u drugoj polovini XVII veka započinju prve radove na utvrđenju u čemu ih na kratko prekida austrijsko osvajanje grada. Nakon povlačenja Austrijanaca, Osmanlije shvataju da  prva linija odbrane na Dunavu i nije tako sigurna, zbog čega započinju intenzivne radove na završetku niške tvrđave. Završena je 1723. godine.


    Tvrdjava Nis Fortress


    Tvrdjava Nis Fortress


    Nalazi se u strogom centru Niša i otvorena je za posete. Predstavlja najočuvanije tursko utvrđenje na teritoriji Srbije. U njoj se nalazi letnja pozornica, više restorana i kafića, a u letnjem periodu je centar kulturnih događaja (Filmski susreti, muzičke svečanosti).


    Tvrdjava Nis Fortress


    Tvrdjava Nis Fortress


    Hamam


    Tursko kupatilo hamam, predstavlja najstariji sačuvan objekat iz perioda turske vladavine na prostoru Niša. To je jedan je od retkih, u potpunosti očuvanih objekata ovog tipa. Kupatilo je izgrađeno uz Stambol kapiju 1498. godine kao zadužbina Mehmed bega. Upotrebljeni material  za izradu su bili opeka i kamen, i bilo je to jednostruko tursko kupatilo, namenjeno ili samo ženskom ili samo muškom stanovništvu. Voda je do hamama stizala iz Nišave uz pomoć drvenog vitla, da bi glinenim cevima bila dovođena do rezervoara u hamamu gde je filtrirana i jednim delom zagrevana.


    Arsenal


    Ovo skladište oružja i municije koje se nalazi desno od ulaza kod Stambol kapije, korišćeno je, osim za skladištenje, i za popravku i izradu vojnih materijala. Prema turskom natpisu na ploči kod ulaznih vrata saznajemo da je arsenal izgrađen u vreme sultana Abdul Medžida 1857. godine. Od 1972. godine kada je restauriran ovaj prostor se koristi kao galerija.


    Bali begova džamija


    Ova džamija se nalazi u centralnom delu Niške Tvrđave, sa desne strane glavne staze koja vodi od ulaza. Popisana je kao mesdžid (mala turska bogomolja bez minareta). Pominje se prvi put u popisnom turskom defteru iz 1521-1523. godine, kada je i nastala. Zadužbina je Bali bega iz Jedrena, visokog turskog činovnika. U njoj je 1868. godine niški Abdurahman paša smestio i tursku biblioteku, dogradnjom dve prostorije uz severni zid objekta, na mestu gde je sad ulazni trem džamije. Danas se prostor džamije koristi kao umetnička galerija “Salon 77”.


     

Additional information