Jugozapadna Srbija

Za jugozapadnu Srbiju kažu da nema ni lepšeg kraja ni gostoprimljivijih ljudi.  Retko se koji kraj Srbije može porediti sa lepotama jugozapadne Srbije. Maleni gradovi smešteni su između idiličnih, gotovo nestvarnih predela. Rajska planina Tara, vodopadi, Šarganska osmica – pruga kojom jezde vagoni stari stotinu godina, DrvengradEmira Kusturice, fascinantan kanjon Uvca sa beloglavim supovima, gorska jezera, prelepa sela, mirisne i šumovite planine, drevni manastiri Mileševai Rača, brojne crkve brvnare, pećine, tvrđava u Užicu, splavarenje Limom....

Na Zlatiborui Tari turistička sezona ne postoji jer zbog obilja sadržaja gostiju ima uvek. Ovde možete naučiti i neki od starih zanata: vez, pletenje, obrada keramike, tkanje... Planine jugozapadne Srbije idealne su za spoj posla, stručnog usavršavanja i odmora. Zlatiborski i hoteli na Tari poseduju najsavremenije kongresne centre, a poslednjih godina učesnici seminara često borave i na Mokroj Gori.

Manastir Rača

Manastir Rača je jedno od najposećenijh mesta u nacionalnom parku Tara. Nalazi se šest kilometara od Bajine Bašte i smatra se da je zadužbina Kralja Dragutina Nemanjića iz XIII veka. Od njegove carske lavre ostali su samo temelji nakon turskih osvajanja iz XV veka. Jedno je od najznačajnih mesta srpske prošlosti. Od posebnog je značaja bila račanska prepisivačka škola, a nakon stradanja manastira i velike seobe Srba 1690.godine, Račani su u Sent Andreji stvorili osnovu srpske azbuke i književnosti u novom veku.

Stotinak godina kasnije bratstvo Tronoša podiže manastir iz ruševina da bi krajem prvog srskog ustanka bio ponovo zapaljen. Današnji izgled crkve potiče iz 1836.godine. Za vreme drugog svetskog rata ovde je od Nemaca sklonjeno Miroslavljevo Jevandjelje, najstarija srpska knjiga napisana u XII veku. Deo svetih mošti Kralja Dragutina od nedavno se nalaze u ovom hramu.

Od Manastira Rače do vrela Lađevac i ostatka račanske prepisivačke škole vodi obeležena pešačka staza duga oko dva kilometra. Put vodi uz obalu rečice Rače. Na odmorištima ima sa obe strane reke klupa i stolova sa natstrešnicama. Posle četrdesetak minuta hoda stiže se do slapova vrela Lađevac. U blizini Lađevca nalaze se ostaci Račanske prepisivačke škole”. Dalje savladavanje staze koja vodi do vidikovca Crnjeskovo je dosta teže. Lokalni vodiči nacionalnog parka Tara mogu biti od velike pomoći.

Mećavnik

Na putu od Užica prema Višegradu, odmah iza Šarganskog tunela, iznad vijugavog druma, na vrh brda, kao u nekoj bajci smestio se čaroban grad Drvengrad - Mećavnik. Prenošenjem starih kuća iz okolnih mesta i Republike Srpske, u bajkovitoj prirodi Mokre Gore, filmski reditelj Emir Kusturica stvorio je mesto za beg od svakodnevnog života. Ideja je nastala za vreme snimanja filma "Život je čudo".

Drvengrad ili Mećavnik ima jednu glavnu i nekoliko manjih ulica, trg popločan drvenim pragovima i pravoslavnu crkvu. Iako mali i izgrađen od brvnara, Mećavnik ima dovoljno sadržaja da ovde provedete više dana: najmoderniji bioskop i hotelske sobe, galerija, poslastičarnica u kojoj se nude domaći kolači i prirodni sokovi, nacionalni restoran, biblioteka, prodavnica suvenira, italijanski restoran, teretana, zatvoreni bazen, sauna, sportska dvorana, diskoteka, bilijar, bežični internet, banka i bankomat.

U blizini je trim staza, a ski staza je udaljena sedam kilometara. Planine Tarai Zlatibornalaze se takođe blizu.

Nacionalni park Tara

Iako su prve inicijative da se planina Tara proglasi za nacionalni park potekle još pedesetih godina prošlog veka, to je učinjeno tek 1981 .godine.

Da na Tari postoje prirodne retkosti značajne za celu planetu, bilo je poznato još od istraživanja našeg poznatog botaničara dr. Josifa Pančića.

Planina Tara je područje šumskih ekosistema od kojih neki spadaju u najproduktivnije u celoj Evropi. Na Tari su otkrivene 34 šumske i 19 livadskih zajednica. Šume pokrivaju 80% teritorije Nacionalnog parka od čega su 75% mešovite sastojine jele, smrče i bukve. Simbol Tare je tercijerni relikt Pančićeva omorika. Uz Pančićevu omoriku, poseban značaj imaju tisa, mečija leska, božur, paprat rebrača, dervenski različak, božikovina, jeremičak...U šumama Tare je registrovano više od 250 vrsta gljiva, od kojih su samo 3 otrovne. Jedna od njig je zelena pupavka, najopasnija gljiva Evrope.

Od raznovrsne flore najzanimljiviji su mrki medvedi i autohtone divokoze koje se mogu sresti već na visini od 290 m (inače se na drugim mestima retko viđaju ispod 1000 m). Za nauku su značajni alpska rovčica i endemit Pančićev skakavac. Od 135 vrsta ptica, 43 su selice. Najvrednije su istovremeno i one najugroženije: orlovi, sokolovi i druge grabljivice. Planinske potoke, jezera i Drinu nastanjuje oko 40 vrsta riba među kojima su najcenjenije pastrmka, som, lipljan i mladica.

Nacionalni park Tara

Dr. Etkin Klark, direktor evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, prilikom obilaska Tare izjavio je:


,, Ja ovako zamišljam raj”

Tara, boginja među planinama, jedan je od najlepših nacionalnih parkova u Evropi. Nestvarne, gotovo bajkovite lepote, Tara prosto mami. Lepa je u bilo koje doba godina, a možda najlepša u septembru kada se sve boje izmešaju. Iako je nacionalni park  tek od 1981. godine, na sreću, urbanizcija je bar za sada zaobišla ovu zelenu lepoticu.

Prosečna nadmorska visina Tare je 1000 do 1200 metara. Najniži tačka leži na 291. metru, a najviša Kozji rid dostiže 1591 metar. Leta su sveža, zime hladne sa puno snega. Kiše padaju najčešće u maju, ali ih često ima i u ostalim mesecima. Grmljavina je retka. Najsuvlji meseci su jul i avgust, a jesen je sunčana i toplija od proleća. Jedinstvena i nesvakidašnja planina Tara se odlikuje izuzetnim klimatskim uslovima. Umereno-kontinentalna i planinska klima Tare je takva da povoljno utiče na lečenje astme, bronhitisa i anemije. Planinski vazduh podstiče jačanje imunološkog sistema organizma. Klimatske karakteristike Tare odgovaraju tipu vazdušne banje.

U rečicama, jezerima i Drinimogu se naći pastrmke, somovi, lipljani, mladice...
Duboki kanjoni i visoki vrhovi utočište su za mnoge ugrožene biljne i životinjske vrste. Obrasla je gustim četinarskim i listopadnim šumama. Na Tari je do danas opstala praistorijska vrsta Pančićeva omorika, koja se može naći samo ovde i u delovima istočne Bosne. Tragajući uporno ali bezuspešno čitavih 20 godina za četinarom za kojeg je od meštana čuo da ni jela, ni bor, a ni smrča nije, a da negde u užičkom okrugu raste i postoji, obreo se, najzad, naučnik Josif Pančić 1.avgusta 1875. godine u selu Zaovine na planini Tari, gde je pronašao novu do tada u svetu nepoznatu vrstu koja je po njemu dobila ime.

Turistički centri na Tari su Mitrovac i Kaluđerske Bare.
Mitrovac je mlada, aktivna i sportska destinacija. To je jedna od najvećih visoravni planine Tare i leži na 1080 m nadmorske visine. Obilje čistog vazduha i veliki broj uređenih sportskih terena pruža dobre uslove za aktivan doživljaj prirode. Do Mitrovca se stiže preko Kaluđerskih Bara ili krivudavim putem od Perućca.
Centrom Tare smatraju se Kaluđerske Bare, smeštene na 1000 m nadmorske visine. Ovde je raskrsnica puteva prema Bajinoj Bašti, Mitrovcu, Mokroj Gori, Kremnima.
Srce nacoinalnog parka predstavlja Predov Krst koji se nalazi na najlepšem delu Tare, na visini od 1075 m. Idealno je mesto za one koji žele da uživaju u izvornoj prirodi uz maksimalnu privatnost. Do njega se stiže iz Perućca kroz uski kanjon rečice Dervente.

AKTIVNOSTI
Ono što se dugo pamti je pogled na kanjon Drine sa vidikovaca: Banjska stena i Bilješka stena (deo puta je makadam, ali dobar, pogled na Perućačko jezero je bajkovit) i Borovo brdo sa kog se pruža pogled na Bajinu Baštu

Jedno od najposećenijih mesta na Tari je Manastir Rača. Nalazi se u podnožju Tare, 6 km od Bajine Bašte. Poseta manastiru može se iskoristiti i za šetnju jer od Rače vode uredjene pešačke staze. Ukupno je obeleženo 18 pešačkih staza koje su prikazane na posebnim kartama. Za prolazak mnogih od njih JP ”Nacionalni park” može obezbediti vodiče. Za bajkere je završen  projekat ”Tarocikl” kojim je definisano 27 biciklističkih staza na CD-u i posebnim kartama prikazano sve ono sto je ljubiteljima biciklizma potrebno: relacije, fizička i tehnička težina staza, potrebna fizička pripremljenost. Nezaboravan način da doživite Taru je jahanje. Postoji mogućnost samostalnog jahanja ili grupnog za početnike. Programi se organizuju i zimi i leti. Poludnevno jahanje( 10 – 15 km) košta 1500 dinara po učesniku, a postoje i dnevni i vikend programi.

Najatraktivnije ribolovne vode su jezera Spaići i Beli Rzav u Zaovinamai jezero Perućac. Vodotokovi su bogati pastrmkom, somom, klenom, skobaljem...Dozvola za lov i ribolov se nabavlja u objektima JP ”Nacionalni park”.
Dečje odmaralište na Mitrovcu posećuju učenici raznog uzrasta radi učenja veština koje im mogu biti od koriti nekada u životu. Organizuju se i eko kampovi, a nov sadržaj je Park mladih rendzera koji okuplja ucenike uzrasta od 7 do 14 godina, sa različitim temama iz oblasti zaštite životne sredine.

Do Tare se veoma lako stiže jer do nje vode jako dobri putevi. Najkraća veza sa Beogradom je putem Beograd-Valjevo-Rogačica-Bajina Bašta-Tara(180 km) ali se može stići i preko Užica ili preko Zvornika živopisnom dolinom Drine.  Najbliža železnička stanica je u Braneškom polju na pruzi Beograd-Bar i udaljena je 15 kilometara. Sa Zlatibora koji je udaljen 38 km  stiže se preko Kremana.      
Tarine lepote nije moguće dočarati rečima. Nije to moguće učiniti ni fotografijama. Ko samo jednom kroči na Taru postaje njen zaljubljenik i biće mu merilo lepote za sve što bude na dalje video u životu. Ona vas verno čeka.

Kontakt: Turističko sportski centar ,,Bajina Bašta”  031-865-370 031-865-900

Turistička karta Tare

Šarganska osmica

Šarganska osmica je atraktivna turističko muzejska železnica, jedna od poznatijih u Evropi među prugama uskog koloseka. Karakteristika šarganske pruge je da je jedini način da se savlada visinska razlika od samo 300 metara bio izgradnja petlje – osmice duge 13.5 kilometara.  Popularni „Ćira“ huktao je ovom deonicom od 1925. godine kada je pruga završena pa sve do 1974. godine, kada je ukinuta.

Početkom ovog veka, pruga i svi prateći objekti su obnovljeni u turističke svrhe. Izuzetnu vrednost kompleksa predstavlja činjenica da je cela trasa sa železničkim stanicama i vagonima rekonstruisana autentično i da je čak očuvan i proces loženja i upravljanja parnjačom. Pored toga, pruga ima i druge osobenosti. Tako na primer, železnička stanica Jatare, jedinstvena je po tome što na njoj nikada nije prodata ni jedna karta.

Vožnja šarganskom osmicom je prava atrakcija i zbog divljih predela Mokre Gore kroz koje prolazi, mnogobrojnih tunela, krivina i useka, daleko od užurbanosti  modernog života.

Zaovinsko jezero

Nastalo je izgradnjom brane kod sela Zaovine na Tari, 1980.godine. Brana je sagrađena za potrebe hidroelektrane u Bajinoj Bašti pa nivo vode u jednom danu može da se promeni i za nekoliko metara. Kada je veliki vodotok, voda iz Drinese pumpama podiže na Taru, a kada je vodostaj nizak onda se spušta iz Zaovinskog jezera. Tako je ostvareno proročanstvo kremanskih proroka da će Drina jedog dana uzvodno poteći.

Okruženo je zelenim brežuljcima obraslim četinarima. Na njegovim obalama vlada neverovatan mir jer nema turističkih sadržaja, tako da je pravo mesto za one koji vole da uživaju u lepotama prirode. Kada ste pored same vode, imaćete osećaj kao da ste na moru, a naročito za vreme kišnih i vetrovitih dana. Pogled na Zaovinsko jezero je nešto najlepše što se u Srbiji može doživeti.

Na pedesetak metara od današnje brane, poznati botaničar Josif Pančić je 1875. godine otkrio do tada nepoznati četinar – omoriku, koja raste samo ovde i koja je po njemu dobila ime. Zaovinsko jezero se nalazi na visini od 900 m, a maksimalna dubina je 110 m. Voda je toliko čista da se uz minimalnu preradu koristi za piće.

Turističko sportski centar ,,Bajina Bašta”
031-865-370
031-865-900