Takovo
Od nekadašnje guste hrastove šume na mestu današnjeg spomen kompleksa „Drugi srpski ustanak“ u Takovu ostalo je samo nekoliko hrastova koji su pod zaštitom države. Na tom mestu je na crkveni praznik Cveti, 11. aprila 1815. godine počela druga faza borbe Srbije za oslobođenje od Turaka. Po nekim istoričarima, radi se zapravo o trećoj fazi jer je Drugom srpskom ustanku prethodila 1814. godine neuspešna Hadži-Prodanova buna u okolini Čačka.
Nakon gušenja Prvog srpskog ustanka, stanje za Srbe je bilo još gore nego za vreme vladavine dahija. Pored uvođenja velikih poreza za obnovu štete, Turci su počeli sa osvetom i ubijanjem kakvo možda nije zabeleženo za sve vreme njihove vladavine. Pripreme za ustanak držane su u strogoj tajnosti. Bilo je dogovoreno da se na Cveti, kada se u Takovu održava veliki sabor, donese konačna odluka. Na sastanku su se okupili viđeniji ljudi rudničke nahije i za vođu ustanka izabrali Miloša Obrenovića.
Prema istorijskim izvorima, Miloš Obrenović se nakon izbora popeo na kamen sa kog se okupljenom narodu obratio sledećim rečima:
„Slušajte braćo. Čujte Srbi. Čuj veliko i malo, muško i žensko, koji ste god došli evo ovde danas. A tko nije danas ovde, onaj svakako od vas da čuje i očuje, i da svak dobro razumije i upamti ovo što ću svima sada za vazda prozboriti. Ako ste radi mene imati s vama i pred vama od sada za svagda u opštem poslu i rukovodca za narod i zavičaj i ako ste radi da svi naši trudi budu napredni, a vi sad svi iz jednog ovdi grla pred ovim božijim domom to izrecite i pred svetim oltarom zavjet činite, da vi na vaše duše primate sve ono što bi od ovog preduzetog posla moglo izaći nesreće i postradanja, pak i to da meni sad ovdi obećavate i odmah da mi date punu vlast i slobodnu volju da ja mogu zapovjedati svakom vam i da mogu nakazati svakog koji me god ne bi što hteo poslušati ili koji bi što ukvario.“
Na to su svi jednoglasno uzviknuli:
"Sve na našu dušu, i vrat, i obraz..."
Nakon toga, knez se povukao, obukao svečano odelo i sa zastavom izašao napolje gde je narodu rekao:
„Evo mene, a evo vam rata s Turcima!“
Pod Takovskim grmom gde su ove reči izgovorene podignut je obelisk 1887. godine. Na jednoj strani spomenika nalaze se stihovi Ljubomira Nenadovića:
„Ovaj grm će vreme da osuši
I kameni stub će da poruši
Al Srbija večito stajaće
I MILOŠA ime spominjaće“
Ostaci grma čuvaju se u muzeju u Takovu, a nedaleko od spomenika je hrast koji je knez Mihajlo 1867. godine osveštao za naslednika.
Posledice ustanka
Oružane borbe su trajale samo 4 meseca. Za razliku od Prvog srpskog ustanka, politička situacija u Evropi je išla na ruku Srbiji. Posle pobede nad Napoleonom, Rusija je mogla mnogo više da pomogne Srbiji tako da su se borbe nastavile diplomatskim putem. Srbija je dobila određenu samoupravu čime je omogućen politički i ekonomski razvoj. Pobedom Rusije nad Turskom i Jedrenskim mirom 1828. godine, predviđeno je posebnim članom da je Srbija dužna da Turskoj plaća godišnji danak čime su u Srbiji konačno ukinuti feudalni odnosi i turska vlast.
Za smeštaj u okolini Takova, pogledajte stranicu Takovo - Smeštaj