Peterburg
Želeći da Rusiju približi Evropi, ali i da učvrsti vlast na severu nakon rata sa Šveđanima, ruski car Petar Veliki je 1710. godine odlučio da močvarno područje na severu Rusije pretvori u novu prestonicu. Najpre je na Zečjem ostrvu podigao utvrđenje da bi zaštitio prostor oko Neve, a onda je pozvao arhitekte iz Evrope koji su prema evropskom uzoru podigli veličanstveni grad. Od tada je Petersburg bio prestoni grad naredna 2 veka, sve dok boljševici nisu prestonicu vratili u Moskvu, a Petrburgu dali ime Lenjingrad.
Najveće iskušenje grad je doživeo za vreme Drugog svetskog rata kada je pod nemačkom blokadom proveo 872 dana. Bio je to pakao u kom su ljudi na ulicama padali mrtvi od gladi. Tačan broj stradalih nikada nije utvrđen. Procenjuje se da je poginulo ili umrlo od gladi i hladnoće oko milion stanovnika. Sa krajem komunizma, Piteru, kako ga Rusi zovu od milja, vraćeno je staro ime.
Najbolje vreme za posetu je mesec jun. Ne samo zato što već od septemra temperatura može pasti i do nule (u šta se autor ovog teksta lično uverio), već i zbog belih noći. Naime, Sunce na severu u ovom delu Rusije od kraja maja do sredine juna ne silazi sa horizonta, pa su noći svetle. Posebno je lepo kada se u tako svetlim noćima na reci podižu mostovi da bi prošli veliki brodovi. Satnica podizanja mostova je tačno utvrđena i objavljuje se na lokalnim sajtovima kako bi bila dostupna turistima.
S obzirom na hladne zime i velika kolebanja temperature, fasade ovde nisu dugog veka. Ruska država ulaže miljarde dolara u njihovu obnovu tako da koliko god puta se vratili u Piter, uvek će te videti radove na sređivanju fasada. Ono što je za svaku pohvalu, to je činjenica da je Piter uspeo da straru arhitektonsku celinu sačuva od novih, modernih građevina.
Najpoznatija ulica, u odnosu na koju se treba orijentisati, zove se Nevski prospekt. U ulici su smeštene trgovinske radnje, restorani, kafići, a takođe i metro stanice u koje obavezno treba ući da bi se osetio svakodnevni život u Piteru.
Osim što je važan privredni, kulturni i univerzitetski centar, Peterburg je i luka. Reka Neva, kanalom je povezana sa Volgom, tako da se iz Pitera može stići i do Crnog mora.
Petrsburg je grad muzeja. Ima ih više od 100, a najpoznatiji je Ermitaž. Obavezno treba obići Petergof, a zavisno od interesovanja, vredi obići i polarni, etnografski, prirodnjački muzej, muzej gramofona...
Između žitelja Peterburga i Moskovljana vlada rivalstvo. Zato dobro treba paziti da li će te u Piteru reći da je Moskva lepši grad. Moskovljani se neće uvrediti ako to budete rekli za Piter. Jedna moskovljanka to nam je lepo objasnila:“Oni nas smatraju rivalom. Mi nemamo razloga da obraćamo pažnju na njih i da se zamaramo takvim stvarima. Mi smo prestonica – mi nemamo rivala“.
Cene u Peterburgu su znatno niže nego u Moskvi. Najeftiniji smeštaj je u nekom od mnogobrojnih hostela. Od Moskve se može stići avionom, ali je pravi doživljaj doći vozom. Najbolje je uhvatiti neki ponoćni polazak. Na taj način putujete noću i ne gubite dan, a novac koji bi ste morali dati za smeštaj, daćete za kartu. Voz je u Rusiji jako popularno sredstvo prevoza zbog velikih daljina. Naše shvatanje železnice ovde ne važi. Vozovi su čisti, brzi, polaze i dolaze tačno na vreme. Spavaća kola se podrazumevaju. Zavisno od klase cena karte može varirati od 30 – 100 evra u jednom pravcu. Najjeftinija je karta za „plackard“. To je vrtsta vagona slična autobusu. Nema klasičnih kupea, u celom vagonu su kreveti. Kreveti su nešto uži od standradnih kako bi se što više mesta popunilo. Putovanje ovakvim vagonima ne bih preporučio za duži put, ali za 6-8 sati koliko traje put od Moskve do Pitera su sasvim zadovoljavajući. Treba se samo potruditi da izbegnete krevete koji su u hodniku. Poslednjih godina, vozovi na liniji Moskva – Peterburg nekoliko puta su bili meta muslimanskih terorista.
Fotografije Peterburga
Open Source Content Management 
