Muzej Kosmosa
Samo pola godine nakon lansiranja prvog veštačkog satelita u zemljinu orbitu, 1957. godine, sovjetske vlasti su raspisale konkurs za izgradnju spomenika u čast tog događaja. Sa radovima se krenulo 1960. godine i trajali su 7 godina. Spomenik je visok 110 metara i težak 250 tona. Izgleda kao raketa koja za sobom ostavlja srebrni trag. Za materijal je na predlog Koroljova, glavnog konstruktora ruskih kosmičkih raketa, izabran titan koji se koristi i za izradu raketa. Titan je praktično večan materijal kom ne smetaju ni kiše, ni sneg, ni ruska zima. U podnožju spomenika se nalazi spomenik slavnom ruskom naučniku Ciolkovskom, koji se smatra osnivačem kosmonautike.
Vremenom su postignuta značajna dostignuća u istraživanju svemira pa je 1981. godine, ispod spomenika otvoren muzej kosmonautike u kom su izloženi makete i originali kosmičkih brodova i stanica, skafanderi i lična oprema kosmonauta, razni alati. Najveća atrakcija muzeja je kosmička stanica "Mir" u koju se može ući. Fotografisanje u muzeju je dozvoljeno samo uz dodatno plaćanje.
Pažnju privlače i skafander Jurija Gagarina, Lunahod (vozilo za kretanje po Mesecu), kosmički brodovi "Sojuz".
Pre slanja prvog čoveka u Kosmos, eksperimentisalo se sa životinjama. Naročito su za tu namenu bili pogodni psi. Prva životinja u svemiru, Lajka, nije imala sreće da se vrati živa. Psi Belka i Strelka, imali su više sreće i oni su nakon što su prirodno umrli, preparirani i izloženi u muzeju.
Slavna imena ruske kosmonautike:
Jurij Gagarin - prvi čovek koji je poleteo u kosmos
Valentina Tereškova - prva žena kosmonaut
A. Leonov - prvi čovek koji je izašao u otvoren kosmos
V. Komarov - prvi čovek koji je po drugi put poleteo u zemljinu orbitu
Beljajev - komandant kosmičkog broda Voshod 2 koji je ručno vratio i prizemlji kosmički brod iz orbite
Open Source Content Management 
