Upsala

Na obali Baltičkog mora, na oko 70 km od Stokholma, leži gradić Upsala – univerzitetski centar, sedište luteranskih protestanata i satanista i čuvar vikinške tradicije. Upsala ima oko 120.000 stanovnika ali sa početkom školske godine taj broj se znatno povećava jer studenti iz čak 17 zemalja dolaze da pohađaju nastavu na ovom univerzitetu koji je osnovan još davne 1477.godine. Iako je sistem školovanja star skoro 600 godina, nastava je do krajnje mere modernizovana, a studenti čak i ne koriste klasične indekse već elektronske kartice. Jedan od glavnih gradskih simbola, zamak kraljeva Upsale, pretvoren je u medicinski fakultet i bolnicu.

Upsala je i centar luteranskog protestantizma. Na trgu Gustavijanum nalazi se jedna od najvećih katedrala u Evropi Domkurka, koja je vekovima sedište luteranske protestanske crkve. Visoka je skoro 112 m a karakteristična je naročito po svoja tri visoka, tanka tornja. Pored protestantizma, Upsala je sedište i satanizma koji je na ovim prostorima zastupljen još od 11.veka. Satanisti se dele u dve grupe – Reč života i Svedenborgijanci. U Upsali imaju tajnu grobnicu – grobnicu velikih đavola i u njoj su sahranjene sve satanističke vođe a znatiželjni turisti mogu je videti samo virtuelnim putem preko kompjutera.

Severni deo grada je staro vikinško naselje, Gmala Upsala. Iako je naselje urbanizovano i modernizovano 1991. stanovnici i dalje čuvaju duh tradicije i prošlosti u vidu drvenih štala i brvnara u kojima su nekada živeli njihovi preci Vikinzi, a mnoštvo predmeta koji potiču iz tog perioda mogu se videti u Gradskom muzeju.

Kroz sam centar grada protiče reka Firis na čijoj obali su smešteni brojni restorani u kojima se mogu naći uglavnom specijaliteti italijanske i francuske kuhinje jer grad nema svoju tradicionalnu, nacionalnu kuhinju. Mnoštvo cvetnih vrtova i Gradski park sa labudovima, divljim patkama i guskama omiljeno su mesto za odmaranje i šetanje i mlađeg i starijeg stanovništva.

Stokholm

Ako se budete odlučili na krstarenje Baltičkim morem, krenućete iz Hamburga, a vaša prva stanica biće verovatno Stokholm, glavni i najveći grad Švedske. Možda Stokholm i nema puno stanovnika u odnosu na neke svetske prestonice, ali broj od dva miliona je jako velika cifra u odnosu na celokupan broj stanovnika Švedske jer predstavlja 20 posto celokupnog stanovništva ove zemlje.

Grad čini 14 ostrva ako se izuzmu ona manja ostrva koja se ne mogu ni izbrojati jer su nepregledno rasuta širom arhipelaga. Stokholm će vas zadiviti ne samo svojim prirodnim lepotama već i svojim lepim građevinama jer je ovaj grad vekovima unazad jako značajan regionalni centar u pogledu trgovine, ekonomije, a da ne govorimo o kulturi i obrazovanju.

Zašto je Stokholm dobio ovo ime? Stokholm zapravo znači utvrđeno ostrvo, tako da su verovatno to ime gradu nadenuli doseljenici koji su uspeli da se dokopaju prvog ostrva ovog povećeg arhipelaga i naprave neko utvrđenje na njemu. Švedska pa samim tim i njena prestonica, godinama unazad poznati su po jako visokom standardu života što se ne odnosi samo na ekonomski aspekt življenja već i na kulturu i kvalitet života.

Kraljevska palata se nalazi u starom delu grada koji se zove Gamla Stan. Ono što predstavlja možda najveću draž ove skandinavske metropole jesu kaldrmisane ulice koje su od 13. veka naovamo ostale netaknute i pod zaštitom su države što znači da nikakva prepravljanja i menjanje izgleda ulica nije dozvoljeno već samo njihovo poboljšanje i očuvanje. Mnogi bi mogli da se ugledaju na Šveđane naročito kad je u pitanju briga o kulturnoj baštini.

U samom centru grada nalazi se gradski trg, a na njemu glavna gradska katedrala i muzej Alfreda Nobela, poznatog naučnika, po kome je ustanovljena i čuvena Nobelova nagrada. Ova nagrada dodeljuje se u prostorijama Gradske kuće u koju i turisti mogu ući. Mnogo pažnje izaziva smena straže ispred Kraljevske palate. U duhu očuvanja starih vremena, u Stokholmu postoji i jedan od najstarijih restorana na svetu koji od 17. veka sve do sada nije gotovo ni prekidao sa radom. Možda sve to ne bi bilo toliko fascinantno da i unutrašnje uređenje restorana nije ostalo isto.

Dan završite obilaskom vrta Gradske kuće jer će pogled na ostala ostrva koji se pruža iz vrta delovati smirijuće na vas.

Švedska

U pedantnoj Švedskoj, sve je podređeno udobnosti. Glavni princip Šveđana je maksimalan komfor na svakom mestu – i na poslu i kod kuće. Međutim, pre putovanja, dobro razmislite koliko ste spremni da potrošite pošto je Švedska skupa država. Sinonimi za Švedsku su Volvo, Abba, Karlson, Nobelova nagrada.

U glavni gradu Stokholmu, smeštenom na 14 ostrva, ima se šta videti, ali nema potrebe potrošiti više od dva dana.

Klima

Švedsku karakteriše umerena klima. Zimi se temperature retko spuštaju ispod −16 °C, mada na severu može biti i do −22 °C, dok leti retko kada bude iznad +22 °C (na severu do +17 °C). Vlažne vazdušne mases a severnog Atlantika i Baltičkog mora često donose promenljivo vreme sa padavinama i vetrom, a naročito u međusezoni.

Hoteli u Švedskoj

Švedska kuhinja i restorani

Švedski stol, popularan u celom svetu, u Švedskoj je veoma bogat. Na njemu se nalazi razna riba, kobasice, paštete, salate, sirevi, jela od ribe i mesa, deserti, peciva. Božični švedski stol je još bogatiji i ponekad sadrži i do 50 jela.

Švedska nacionalana kuhinja se odlikuje raznovrsnošću i retko se koriste začini. Jela od lososa, rakova i jelena se smatraju specijalitetima. Karakteristični švedski napici su voćni punč sa malim procentom alkohola i glintvein – zagrejano crno vino sa začinima.

Alkoholni napici u restoranima su veoma skupi. Flaša vina košta od 20 evra i više.

Voda se može piti sa česme.

Znamenitosti Švedske – Šta videti

Glavne lepote Švedske su prirodnog porekla: brutalna tundra Laplanda, ostrva, zelena brda na zapadu, stene Nortboten, predivna jezera. Kulturne atrakcije se uglavnom nalaze u velikim gradovima: Malme, Geteborg I Stokholm. Između ostalog, najveću pažnju privlače veličanstveni dvorci.