Jalta na Krimu

Jalta je nekrunisana turistička prestonica Krima. U srednjem veku Jalta je imala različite nazive: Jalita, Džalita, Etalita. Tokom tri veka turske vladavine na Krimu, Jalta nije imala nikakav značaj i bila je obično selo. Tako bi verovatno i ostalo da car Nikolaj I nije 1837. godine Jalti dao poseban status. Poseban doprinos razvoju Jalte dao je imperator Aleksandar I kada je u Livadiji, mestu udaljenom nekoliko kilometara od Jalte, podigao dvorac, zamišljen kao letnja rezidencija carske porodice. Iako je Jalta poznata po istorijskom sastanku Staljina, Ruzvelta i Čerčila, mesto susreta je ustvari bio zamak u Livadiji.

Centar noćnog života na Jalti je Naberežna - glavna ulica grada i pešačka zona koja se prostire duž mora. Simpatična zdanja iz 19. i s početka 20. veka pretvorena su hotele, restorane, prodavnice brendirane robe. Poseban kolorit daju ulični svirači, slikari, prodavci suvenira. Na izlazu iz Naberežne prema Spartak autobuskoj stanici, sa desne strane nalazi se maleni, ali bogat akvarijum.

Kako stićina Krim

Iz Srbije se do Krima najlakše i najbrže može stići avionom. Karte iz Beograda su veoma skupe. Mnogo jeftinija varijanta je let iz Budimpešte do Kijeva, a zatim od Kijeva do Simferopola. Simferopol je glavni grad autonomne pokrajine Krim i glavni saobraćajni čvor na Krimu. Iz Simferopola se autobusima može stići do svakog većeg mesta, a do Sevastopolja se može i vozom. Povratna avio karta od Budimpešte se može naći za oko 350 evra sa svim taksama (2011).

Avanturistička varijanta je putovati vozom. Svakog jutra iz Beograda polazi voz za Moskvu. Posle 24 časa voz stiže u prelepi srednjovekovni grad Lviv (Lvov) odakle noćnim vozom (spavaća kola) možete da nastavite do Simferopola. Voz u Simferopol stiže posle 24 časa. Umesto do Lviva možete produžiti još 12 sati do Kijeva, a zatim uzeti noćni voz do Simferopola. Cena vozne karte u oba smera je oko 250 evra. U odnosu na avion ovo je mnogo sporije, ali sa druge strane nešto jeftije i omogućava da usput obiđete Lviv i Kijev, gradove koje i te kako vredi videti.

Postoji mogućnost i da se do Krima vozom stigne preko Bukurešta. Iz Beograda svako popodne polazi voz za Bukurešt. Sledećeg jutra je u rumunskoj prestonici odakle možete nastaviti do prelepog ukrajinskog grada - Odese. Od Odese dalje možete do Sevastopolja ili Simferopola. Jedini nedostatak ove rute je što se putuje preko Moldavije, a za ovu zemlju je za sada izuzetno teško dobiti vizu.

Krim

Poluostrvo Krim je glavni letnji turistički centar Ukrajine. Iako Ukrajina ima veoma dugu obalu, planina ima samo na Krimu, tako da je ostatak primorja nezanimljiv. Na celom priobalju, pored Krima jedino je još grad Odesa vredan posete.

Prirodne lepote Krima su jedinstvene i raznovrsne. Sa visokih planina obrušavaju se vodopadi Učan-Su, Džur-Džur i Serebrjani strui (leti presušuju). Neobično izvajane stene planina Karadag i Demerdži zadivljuju svojim crtama. A nedra planine Čatir-Daga zadivljuju posebnim svetom - carstvom kraških pećina, vodopadima, cvećem, životinjama, čudovištima i herojima iz bajki izvajanih od kamena. Očarava i lepota Novog Sveta, a Nikitska botanička bašta zadivljuje raznovrsnošću biljaka sakupljenih iz celog sveta.

Ništa manje zanimljivi nisu istorijski spomenici. Na visoravnima planina u unutrašnjosti Krima sačuvani su ostaci pećinskih gradova Mangup, Eski-Kermen, Čufut-Kale. U Sevastopolju stoje ruine antičkog Hersonesa, a đenovljanske tvrđave u Feodosiji, Sudaku, Balaklavi, Carskom Kurganu i Kerču. Dvorci Krima nikoga ne ostavljaju ravnodušnim: Livadijski dvorac, Alupkinski dvorac, Lastavičje gnezdo, Bahčisarajski dvorac. Najlepši grad Krima je Sevastopolj koji prestavlja muzej pod vedrim nebom.

Jedini nedostatak Krima je što nema velike peščane plaže na kakve su srpski turisti navikli u Grčkoj i visoka cena prevoza. Za sada je najeftinija povratna karta u letnjoj sezoni 350 evra i to iz Budimpešte (2011).

Za rezervaciju hotela na Krimu, posetite stranu Hoteli na Krimu, gde u saradnji sa nasim partnerom mozete besplatno rezervisati neki od 80 hotela u ponudi.

Fotografije Sevastopolja

Letovanje na Krimu - Simeiz

Simeiz je jedno od najboljih mesta za odmor u Ukrajini. To je mirno mestašce smešteno na putu između Jalte i Sevastopolja. Poseduje nekoliko gradskih plaža, jedna od najlepših se nalazi pored stene Diva sa koje se pruža prelep pogled na Simeiz. U Simeizu se nalazi veliki akva park koji važi za najbolji na Krimu.

Simferopol

Simferopol je glavni grad autonomne pokrajine Krim. To je istovremeno i glavni tranzitni centar Krima sa železničkom stanicom i aerodromom. Sa autobuske stanice u Simferopolu se može stići do skoro svakog mesta na Krimu. Od Simferopla do Jalte postoji trolejbuska linija duga čak 80 km i to je najduža trolejbuska linija na svetu.

U gradu se nema šta videti. Ipak, ukoliko zbog tranzita budete morali da u Simferopolu provedete dan, preporučujemo da obiđete botaničku baštu i stari deo grada koji se nalazi u centru grada, a sastoji se od nekoliko manjih ulica. U ulici Petropavlovskaja (bivša Oktobarska), smeštena je lepa crkva Svetog Petra i Pavla.

Alupkinski dvorac

Alupkinski dvorac je jedan od najlepših zamkova na Krimu. Ova čarobna palata pripadala je grofu Mihajlu Voroncovu. Velelpni dvorac je projektovao poznati engleski arhitekt Edvard Blor. Zamak, sa elementima gotike, podseća na engleske viteške tvrđave. S obzirom da mu namena nije bila da stanare štiti od napadača, već da im omogući maksimalno uživanje, umesto uskih otvora za oružje, postavljeni su veliki prozori, dok su visoke kule dekorisane elegantnim kupolama. Centralno mesto kompozicije čini portal koji podseća na indijske džamije. Portal je dekorisan arapskim ornamentima i natpisom "Nema pobednika sem Alaha".

Oko dvorca se nalazi stari park, ukrašen jezerima, fontanama, skulpturama, stepenicama i vodopadima. Jedna strana palate gleda na planinu Ai-Petru, dok je druga okrenuta moru.

Dvorac je građen u periodu od 1828. do 1851. godine.

Kako stići

Alupkinski dvorac se nalazi u mestu Alupka. Do Alupke se lako stiže autobisima iz svih većih mesta na Krimu.

Tvrđava Čembalo

Đenovljanski trgovci su se prvi put pojavili na Krimu 1261 .godine. Koristeći slabljenje Vizantije, uspeli su da vrlo brzo preuzmu kontrolu nad trgovinom na Crnom moru. Glavna luka i administrativni centar đenovljanske kolonije bila je Kafa (današnja Feodosija). Kontrolni punkt na jugozapadnom Krimu bila je tvrđava Čembalo iznad današnje Balaklave. Nakon neuspelog pohoda na Kafu, 1354. godine tatarski han Džanibek zauzima Čembalo. Tatarsko '- đenovljanski problem je brzo rešen. Mirovnim ugovorom priznata je legitimnost boravka Đenovljana na Krimu, a tvrđava Čembalo je vraćena Latinima. Garnizoni Đenovljana na Krimu su bili malobrojni. Tako se garnizon u Čembalu sredinom 15. veka sastojao od svega 40 strelaca.

Život u Čembalu bio je strogo regulisan zakonom. Jedan od najvažnijih izvora prihoda Čembala bila je trgovina pa je zakonom bila strogo definisana trgovina zemljom, stvarima, robom, ljudima...Izvan grada živeli su uglavnom Grci koji su se bavili poljoprivredom, stočarstvom i ribolovom.

Kada su 1453 .godine Turci osvojili Carigrad, Đenovljani počinju da plaćaju danak Turskoj. Narednih godina su predueli niz radova kako bi ojačali tvrđavu jer su bili svesni da se Turci neće zaustaviti na tome. Ojačanje tvrđave im međutim nije pomoglo. Turci su na Čembalo krenuli sa preko 500 brodova, a brojnost do zuba naouružane armije se procenjuje na 30.000 ljudi. Ako je verovati turskom putopiscu Čelebiji, takva sila je toliko demolarisala Đenovljane da su pobegli bez borbe.

Tako se završilo prisustvoĐenovljana na Krimu, a počeo period Turske dominacije. Tatarski han je prihvatio vazalni odnos prema Turskoj, a u Čembalu se stacionirao turski garnizon. Novi domaćini dugo nisi vršili nikakve radove na ojačanju tvrđave sve do prve polovine 18. veka kada su osetili opasnost od Rusije koja je bila u ekspanziji, ali istorija se ponavlja i tvrđava je ponovo zauzeta bez borbe. Ovog puta predata je Rusima 1771 .godine. Tu se istorija Čembala kao tvrđave završava.

Za vreme Krimskog rata, tvrđava je izazivala pažnju Engleza, ali samo kao arheološki lokalitet.

Alušta

Alušta je popularno ukrajinsko letovalište na Crnom moru. Nalazi se između Simferopola i Jalte, pa je do njega moguće stići trolejbusima. Autobuski prevoz je skuplji, ali je mnogo brži. Aluštu je u 6.veku osnovao vizantojski car Justinijan.

Aluštu preporučujemo za smeštaj ukoliko želite da posetite Partenit ili botaničku baštu "Nkitski sad", pošto se iz nje vrlo lako stiže do ovih mesta.

Letovanje na Krimu - Livadia

Livadia je maleno mesto smešteno svega nekoliko kilometara od Jalte. U toku dana autobusi redovno saobraćaju do Jalte, a posle 9 sati uveče, od Jalte je moguće stići samo taksijem. Cena taksija je 4-5 evra.

Najveća atrakcija Livadije je Livadijski dvorac u kome su se 1945. godine sastali Staljin, Ruzvelt i Čerčil. Livadija se nalazi na brdu pa je do plaža potrebno pešačiti petnaestak minuta.

Letovanje u Ukrajini - Saveti

Na autobuskim stanicama se u letnjoj sezeoni obično čeka 30 - 60 minuta u redu. S obzirom da nemaju velike autobuse, veoma često se dešava da su sva mesta popunjena. Zato savetujemo da kartu kupite ranije ukoliko znate tačno vreme polaska.

Za autobuse i maršutke koji polaze iz stanice, obavezno je kupiti kartu na šalteru. Ako nema mesta za najbliži polazak, pogledajte malo oko stanice. U mnogim mestima maršutke staju na nekom parkingu pored same stanice i voze do raznih destinacija. Za njih se karta ne prodaje na šalterima.

Ako Vam je glavni cilj posete obilazak Krima, a ne more, pokušajte da izbegnete jul i avgust jer su tada velike gužve u prevozu. Inače, temperature u julu i avgustu su slične kao i u Srbiji. Nakon odvajanja Krima od Ukrajine, glavna ukrajinsko letovalište je postala Odesa, ali more u Odesi i okolini nije ni približno lepo kao na Krimu.

Fotografije Livadijskog dvorca

Muzej Balaklava

Park tropskih leptira

Deo botaničke bašte "Nikitski sad" koji privlači pažnju, a naročito najmlađih, je park tropskih leptira. Ulaz u ovaj park se dodatno plaća. Na malom zatvorenom prostoru možete videti velike egzotične leptire iz tropskih krajeva, a što je najzanimljivije, možete ih uhvatiti i držati na dlanu ili u kosi.

Pećine na Ai-Petri

Pećina Trjohglazka ili Ledena pećina kako je još zovu je pravi prirodni frižider u kom snega i leda ima čak i u sred leta kada temperature napolju dostižu i 40 stepeni. Zbog ovog fenomena, u njoj se hlađena vina za grofa Voroncova koji je posedovao zamak u mestu Alupka (Voroncovski zamak).

Samo 50 metara od Ledene pećine, nalazi se Geofizička pećina. Otkriće ove pećine 2009. godine je bila prava senzacija za speologe kako zbog prirodnog nakita tako i zbog spiralnih stepenica dužine 28 m što je apsolutni rekord Evrope i drugo mesto u svetu.

Jaltinska pećina je još jedna od pećina na platou Ai-Petre. Otkrivena je sasvim slučajno kada je sin alpiniste iz Jalte u potrazi za pečurkama ispod žbuna ugledao maleni otvor. U produžetku otvora ukazala se pećinska dvorana sa stalaktitima i visinom kupole od 18 metara.

Plaže u Balaklavi

Plaže u Sevastopolju

U Sevastopolju i okolini postoji nekoliko plaža. Betonska gradska plaža se nalazi u gradskoj luci.

Zaliv u kom se nalazi luka je prilicno veliki pa u njemu postoji više plaža. Jedna od njih smeštena je odmah na ulazu u zaliv, sa desne strane.

Jedna od najboljih plaža se nalazi odmah pored akva parka.

Anticki grad Hersones smešten je na periferiji Sevastopolja na obali mora. Ispod njega postoji mala plaža sa mnogo cistijim morem nego u zalivu.

Planina Ai-Petri

Planina Ai-Petra je jedan od najpoznatijih planinskih masiva na Krimu. Litice Ai-Petre se uzdižu do samog mora i pružaju prelep pogled na otvoreno more. Na Ai-Petri se može zabavno provesti nekoliko sati. Promena etničke strukture na Krimu nigde nije toliko vidljiva kao ovde. U samom centru postoji veliki broj restorana. Vlasnici su uglavnom Tatari koji se poslednjih godina masovno doseljavaju (preko 260.000 hiljada). Sa sobom su doneli i svoju (ne)kulturu. Pratiće vas sve vreme na ulici i neće vam dati mira nudeći vam razne proizvode ili ručak u njihovom restoranu. Preporučujemo da u nekom od restorana probate šašlik i grilovano povrće koji nigde na Krimu nisu tako ukusni kao ovde. Šašlik je neka vrsta ražnjića pripremljena sa povrćem i neuporedivo je ukusniji od našeg ražnjića.

300 metara od restorana se nalazi nekoliko pećina i jama. Najzanimljivije je posetiti Ledenu pećinu. Do nje možete stići pešice ili na konjima.

Do Ai-Petre se može doći autobusima ili žičarom (brži i udobniji način).

Sevastopolj

Najlepši grad na Krimu, Sevastopolj, poznat je širom sveta, kako zbog važne vojne luke, tako i zbog herojske istorije i lepote. Grad predstavlja muzej na otvorenom sa brojnim starim zgradama i spomenicima. Najlepši hram, Pokrovski sabor, nalazi se u glavnoj ulici blizu centra grada. Iako se retko nalazi u turističkim vodičima (verovatno zato što potiče iz komunističkog perioda), od brojnih spomenika je na nas najjači utisaki ostavio ogroman spomenik posvećen braniocima Sevastopolja u Drugom svetskom ratu. Ne zbog svoje lepote, već zbog veličine koja podseća na jedan period kada je postojala imperija, noćna mora zapadnih moćnika - Sovjetski Savez.

Spomenik braniocima Sevastopolja

Nigde na Krimu prorusko raspoloženje nije tako vidno izraženo kao u Sevastopolju. Kada se SSSR raspao, važna vojna luka koja je Rusiji predstavljala glavni izlaz na Crno more još od 1783. godine, ostala je u Ukrajini. Prema rusko - ukrajinskom sporazumu, Rusi još uvek koriste ovu luku. Ugovor ističe 2017. godine, a šta će kasnije biti, videćemo.

Inače, Sevastopolj je pored Simferopola, jedino veće mesto na Krimu povezano železnicom.

Lastavičje gnezdo

Ovaj minijaturni dvorac podignut 1912. godine na južnoj obali Krima, jedna je od najvećih atrakcija Krima i mesto gde su snimljeni mnogi filmovi. Posle restauracije 70-ih godina prošlog veka zamak je dobio nekadašnji sjaj. Unutar dvorca se nalazi restoran.

Lastavičje gnezdo se nalazi blizu Jalte. Do njega se može stići mini busevima (maršutkama) sa autobuske stanice u Jalti ili još bolje brodovima koji u toku sezone često voze sa doka u Jalti.